Šta je kraft pivo?

Objasniti prednosti kraft piva nije nimalo lako, jer uživanje u pivu može biti veoma subjektivno i lično iskustvo.

Preko 80% piva koje se konzumira u svetu je industrijsko svetlo pivo. Nije da nešto nije u redu sa svetlim pivom, ali kraft pivo pokrenulo je čitavu jednu pivsku revoluciju i transformisalo ovo piće  u ono što pivo zaista treba biti.

Revolucija je počela kao mala, u podrumima i garažama ljudi koji su tražili bolje pivo. Danas, zanatsko pivo je najbrže rastuće tržište alkoholnih pića na svetu. Moderno zanatsko pivo pomera granice i  inspiriše novu generaciju proizvođača piva, koji su prinuđeni konstantno usavršavaju i redefinišu doživljaj piva.

Kraft pivo je različito na mnogo načina:

Priprema se u malim pivarama. Ovo je bitno jer se radi o malim serijama i posebnoj pažnji koja se posvećuje finim detaljima. Jednostavno ne možete dobiti tu finu nijansu kada štancujete hiljade litara piva u masovnoj industrijskoj proizvodnji.

Pripremaju ga nezavisne pivare. Revolucija kraft piva započela je još 1970-ih kao pobuna na tržištu, uveliko zasićenom istim dosadnim industrijskim pivom. Mali, nezavisni proizvođači ustali su kako bi zanatsku kreativnosti vratili u pivo.

Velike industrijske pivare vode se masovnom prodajom i zaradom – i to se oseti u njihovom pivu. Kraft pivare dele zajedničku strast – i to se zaista oseti u kraft pivu.

Priprema se od 100% prirodnih sastojaka. Da, ovde nema formaldehida. Takođe nema veštačkih aroma, sirupa, aditiva, pojačivača ukusa, boja, konzervanasa  – nema laži! Zamislite prelepa  polja ječma, visoke stabljike hmelja – a to su  iskonski sastojci piva.

Ali postoji nešto kod kraft piva što je teže definisati. To je kultura. Inovacija i kreativnost, prepoznatljiva u mnogim kraft pivarama širom sveta. To je ono što ih čini posebnim.

Ako se tradicionalno pivo može opisati kao muzej istorije, onda je zanatsko pivo vatreni podijum za igru. Kraft pivo  je ono što se dešava sada. Uvek se razvija. Uvek raste. Uvek se menja i pretvara  u nešto novo.

Suština kraft piva nije u pronalaženju piva koje ćete piti celog svog života. Reč je o stalnoj potrazi za novim, zanimljivim i neverovatnim pivom.

Istorijat Kraft piva

Moderan pokret konzumiranja zanatskog piva potpuno je preokrenuo doživljaj za ljubitelje  piva. Duh i kultura modernog piva vezana su za eksperimentisanje, kreativnost i inovacije.  Proizvođači piva postali su izumitelji novih receptura, umesto da se jednostavno drže starih. Baš zato je konkurencija među kraft pivarama jaka i ubrzava inovacije u proizvodnji zanatskog piva, do same granice onoga što se može zamisliti.

Vancouver Brewery interior, ~1926. Photographer Stuart Thomson. Detail from Reference code AM1535-: CVA 99-3071

Kao u prvim danima piva, ovaj pokret počeo je kao poljoprivredna revolucija, ovog puta na severozapadu Pacifika u SAD. Mali proizvođači hmelja počeli su da eksperimentišu sa novim sortama hmelja koje su imali divlje nove ukuse  i karakteristične arome u poređenju sa tradicionalnim nemačkim, češkim i engleskim sortama hmelja. A nove sorte otvorile su i nove mogućnosti, pa su odjednom mogli da proizvedu ukuse citrusa, tropskog voća, bora i aromatičnih trava. Ovo je otvorilo vrata i potpuno novim stilovima piva.

Sample bottles of Vancouver Breweries Limited products, including a cream stout, ~1932. Note that UBC Bohemian was a product of the Union Brewing Company. Photographer Stuart Thomson. Detail from Reference code AM1535-: CVA 99-2683.2

Istovremeno, male proizvođače piva u Americi inspirisale su pivske avanture ostatka sveta. Pitali su se zašto Amerikanci moraju da žive sa proizvodima istih 5 velikih pivara i njihovim dosadnim blagim pivima. Počeli su da proizvode piva pretežno u engleskom stilu, ali sa izražajnim američkim hmeljom. Rođena je savremena revolucija piva.

Krajem sedamdesetih godina, kalifornijske pivare, kao što su Anchor Steam i Sierra Nevada, bile su među prvim talasom uspešnih novih “mikro-pivara”. Krajem osamdesetih, pivare, uključujući Kalifornijsku dolinu Anderson i Oregonove Rogue i Deschutes pivare dolaze u centar pažnje. Te 1989. godine, u SAD je bilo 205 pivara. Danas ima preko 4.300 američkih pivara.

A onda se talas iz Amerike proširio u celom svetu. Svi uživaoci piva čeznuli su za novim i posebnim aromama i ukusima. Zato smo sada usred zlatnog doba kraft piva.

Hmelj

Slatkoća pivskog slada traži ukus koji će joj se suprotstaviti, zbog čega se gorak hmelj dodaje u mešavinu prilikom proizvodnje piva. Pre nego što su proizvođači piva počeli da koriste hmelj, mnogi su koristili i različite vrste biljaka i začina, kako bi se suprotstavili slatkoći slada.

Hmelj je uveden u mešavinu i iz razloga što deluje kao prirodni konzervans, jer ima antibakterijske osobine. Proizvođači piva  zadržavaju konačnu kontrolu nad sveukupnom aromatičnom gorčinom, ukusom i aromom njihovog piva, i to načinom na koji unose hmelj u toku procesa proizvodnje.

Postoji preko pedeset različitih vrsta kupastih cvetova hmelja, tako da vrsta hmelja koja je izabrana i tačka procesa u kojoj se hmelj dodaje, stvaraju krajnje različite ukuse piva.

Ako želite sve gorke ukuse i ništa drugo, dodaje se gorkog hmelja na početku procesa ključanja. Ključanje oslobađa aromatične i ukusne osobine hmelja. Ako želite malo gorkog ukusa i neke druge složene arome, tada se aromatični hmelj dodaje u toku procesa ključanja. A ako jednostavno želite lepu nežnu aromu, aromatični hmelj se dodaje na samom kraju.

Voda

Da, pivo je zapravo preko 90% vode. Zato je izuzetno važno biti siguran da koristite dobru vodu prilikom proizvodnje kraft piva. Šta se pokazalo kao „zlatno“ pravilo? Ako je voda dovoljno dobra da se pije, dovoljno je dobra i da se koristi u proizvodnji piva.

Voda treba da bude slobodna od hlora i drugih štetnih materija, ali je potrebno da i dalje sadrži tragove minerala. Ovi minerali su važni za proces fermentacije i pomažu „ishranu“ pivskog  kvasca.

Filtirana ili flaširana voda je u redu, ali destilovana voda ne uključuje važne minerale. Vrsta i kvalitet  vode koju koristite, takođe može uticati da napravite određenu vrstu piva. Da li je vaša voda meka ili tvrda, to određuje konačni ishod vašeg piva, kao i svaki drugi sastojak.

Ovo može zvučati komplikovano, ali mnoge pivare prilagođavaju tvrdoću svoje vode, kao i sadržaj mineralnih materija, kako bi stvorili najkvalitetnije pivo.

Pivski kvasac

Pivski kvasac je ono što pivo zaista čini pivom. Bez kvasca, ne bi bilo alkohola, a bez alkohola, imali biste samo čudnu, sladunjavu smeđu tečnost. Pivski kvasac je taj koji od fermentisanog šećera stvara alkohol.

Nusproizvod kvasca koji pretvara šećer u alkohol je karbonizacija, tako da je pivski kvasac zapravo glavni sastojak oba najvažnija faktora dobrog piva: alkohol i karbonizacija.

Ako zamišljate kvasac koji koristite da napravite hleb, razmislite ponovo. Postoje tačno određene vrste kvasca koje su namenjene za proizvodnju piva, pa ćete morati da koristite isključivo pivski kvasac ako želite dobre rezultate sa sopstvenim pivom.

Slad

Najčešći izvor slada u proizvodnji piva je sitan ječam, ali postoji puno pivara koji koriste zob, pšenicu, raž, pirinač ili kukuruz. Ječmeni slad su zapravo zrna ječma koja su natopljena u vodi sve dok ne počnu da bubre i rastu. Tada se koriste kao izvor fermentibilnog šećera, što je veoma važna hrana za kvasac.

Ovaj šećer takođe pruža malo slatkoće u finalnom proizvodu, a korišćenje različitih izvora slada stvara i različite ukuse. Dok je ječam najčešće korišćena žitarica u ovom procesu, male pivare  će koristiti i zob, pšenicu ili raži kako bi stvorile različite kompleksne arome piva. Mnoge velike pivare koriste pirinač  ili kukuruz kao daleko jeftiniju alternativu.

Razmislite o poslednjem putu kada ste pili savršeno ukusno kraft pivo, a zatim razmislite o poslednjem pivu koje ste pili besplatno na nekoj zabavi. Sigurno možete uvideti razliku između ove dve vrste piva, a jedna od glavnih razlika je cena slada koji je korišćen u procesu proizvodnje. Jeftin slad = jeftino (bezukusno) pivo.

Posebne arome

Da li ste ikada probali pivo koje je imalo poseban ukus breskve? Šta je sa sezonskim pivom koje je imalo note korijandera, cimeta ili karanfila? Voće, razni začini i aromatične biljke su dodate uz četiri glavna sastojka,  kako bi stvorili prepoznatljive i jedinstvene ukuse i arome.

Kratka lista sastojaka može učiniti da pivo izgleda kao vrlo jednostavno piće, ali to je daleko od istine. Ipak, ako vam se proces učini komplikovanim, bićete iznenađeni šta sve može da se uradi sa ova čarobna četiri sastojka ako date šansu kraft pivu.

Sve drugo što vas zanima o kraft pivu

Zašto su kraft piva skupa?

Ukus kraft piva je vrhunski u svakom pogledu! Nekoliko faktora kao što su mala proizvodnja, vrhunski sastojci i visokokvalifikovani zaposleni, u kombinaciji sa posebnim transportom i skladištenjem, osiguravaju najkvalitetniji i najsvežiji užitak u pivu. Ali visoka cena zanatskog piva je vredna potrošenog novca. Možete ga probati u svakoj kapi!

Šta je pasterizacija i kako utiče na pivo?

Pasterizacija je proces prezervacije hrane koji koristi toplotu za ubijanje patogena i kvasca u prehrambenim proizvodima kao što su mleko, sok i pivo. Luj Paster (franc. Louis Pasteur) je usavršio ovu tehniku tokom istraživanja procesa proizvodnje piva i vina. Te davne 1858. godine otkrio je da su kvasci odgovorni za proces fermentacije.

Pasterizacija će produžiti rok trajanja piva neutralisanjem aktivnog kvasca u boci. Pasterizovano pivo će biti stabilnije tokom dužeg vremenskog perioda, ali može imati malo ublaženi ukus i nedostatak svežine i  kvaliteta u odnosu na nepasterizovana piva.

Koji je rok trajanja kraft piva?

Neka piva su namenjena da „odleže“, a neka su najbolja sveža. Prosečan rok trajanja kraft piva zavisi od nekoliko faktora, kao što su vrsta piva, procenat alkohola, ispravno hladno skladištenje i isporuka, kao i pasterizacija.

Uobičajeno nepasterizovano pivo sa 5% alkohola, ima rok trajanja od oko 4 meseca do 1 godine, u zavisnosti od hmelja (koji dodaje stabilnost) i metoda filtriranja. Nakon određenog vremenskog perioda izgubiće deo svežine, izgubiti malo ukusa, ali se neće pokvariti.

Sa druge strane, neka piva sa 9% alkohola, mogla bi odležati na polici 5 godina ili više, a sa vremenom će se poboljšati i „sazrevati“. Većina piva je označena datumom punjenja, zato mi umesto vas proveravao datum i šaljemo isključivo piva koja su roku trajanja.

[1] “Beer in Vancuver“, Sue Bigelow

[2] “Anchor Steam Beer – Same as it Always was?“, Gary Gilman