ZABLUDE I ISTINE O PIVU: DA LI PIVO ZAISTA GOJI?

Čovek i pivo “druguju” već nekoliko hiljada godina. Od tih prvih dana pa do danas, pivo je evoluiralo u mnoštvo pravaca: svetlo, tamno, filtrirano, sa manjim ili većim procentom alkohola, sa ukusom ovim, sa ukusom onim. Ipak, kada je reč o pivu, jedna činjenica je nepobitna i možemo je definisati sa tri reči – najpopularnije alkoholno piće. Tačka!

S druge strane, shodno svojoj popularnosti, pivo je oduvek bilo velika tema javnih debata. Osporavano i stigmatizovano, hvaljeno i uzdizano u nebesa, pivo i danas sa jednakim intenzitetom privlači pažnju njegovih ljubitelja, struke, laika…

Jedno od najčešćih pitanja, oko kojeg su mnoga koplja lomljena, jeste i da li pivo goji? Zaobićićemo kafansko filozofiranje i pokušati objektivno da vam predstavimo kolika je prava kalorijska vrednost piva. Neke činjenice sigurno već od ranije znate, a za druge ćete biti i te kako iznenađeni.

Pa, da krenemo.

Kao prvo…

Iako pivo ne poseduje otmenost vina, rafinirani prkos žestine ili plavu krv koktela, ovaj suptilni gospodin među pićima predstavlja svojevrsnog aqua poliglotu. Kadar da sa svima nađe zajednički jezik, da se prilagodi svakoj situaciji, ovaj proizvod zaista jeste pravi mister među tečnim izdancima.

Više od 90% piva čini voda, zbog čega se može smatrati kao idealan doprinos dnevnog unosa tečnosti. Prirodni sastojci poput slada, žitarica, hmelja i kvasca čine biološki uravnotežen proizvod i imaju koristan uticaj na zdravlje čoveka. Primera radi, u hmelju postoji jedinjenje ksantohumol, koji predstavlja gorku materiju u pivu, i dokazano poseduje antikarcinogeno dejstvo.

Pivo ne sadrži masti, ima nizak procenat proteina, a ugljeni hidrati uglavnom potiču od ječma. Kvasac, koji je odgovoran za vrenje, proizvodi vitamine B grupe. Na žalost, alkohol je poznati “kradljivac” vitamina, posebno B1 grupe, pa preterani unos piva zapravo izaziva kontra-efekat. Prava šteta, zar ne?

Ali, ukoliko možete da se obuzdate i da dnevni unos svedete na max 3 čaše piva (za žene dve), blagotvorna dejstva piva itekako mogu biti relevantna. Šta više, jedna čaša piva pozitivno utiče na naš kardiovaskularni sistem, a dobra je i za bubrege, kožu, kosu, vid, koncentraciju…

Dakle, jedna do dve čaše i to je to.

Dobro, dobro, razumeli smo – neka budu tri. Tri i ni guc više. Jer, u suprotnom…

Ustaljeno je mišljenje da je pivo kalorična bomba, čiji sastojci pupe u nama i čekaju pravi trenutak za eksploziju. Iako je ovako stanovište preterano, treba istaći da je prava istina uvek negde između.

Zapravo, energetska vrednost jedne litre standardnog piva odgovara energetskoj vrednosti jedne litre punomasnog mleka. Da, tačno je i da se pivo nekada koristilo kao dodatak ishrani, zbog svoje bogate nutritivne vrednosti, ali…

Pravi razlog pivske kaloričnosti odnosi se na jedan njegov posve drugi sastavni elemenat, pogađate – alkohol. Alkohol nosi većinu kalorija (1 gram alkohola sadrži 7 grama kcal), pa dva piva od 0,5l imaju oko 450 kcal, što je, zapravo, pravi razlog zbog čega treba biti umeren s konzumacijom piva.

Ali kada bismo sad na trenutak stali i razmislili, shvatili bismo da žestoka pića proizvode veći procenat masnih naslaga od piva, logično, zbog većeg procenta alkohola. Nije da imamo nešto protiv žestine – kunemo se – već, jednostavno, kada stanemo uz kriglu piva nekako smo tanji u struku. Ne mislite li i vi isto?

A to što se konzumacija piva uglavnom stereotipno vezuje uz višak kilograma potiče od jednog posve drugog fenomena.

Od svih alkoholnih pića, pivo je na najlošijem glasu kada je u pitanju poguban uticaj na našu kilažu.

Međutim, dokazano je da pivo nema nikakvih “skrivenih” veza koje podstiču nastanak tzv. pivskog stomaka. Svaki preteran unos hrane i pića nužno rezultuje gomilanjem masnih naslaga. No, ovde je nešto drugo po sredi.

Naime, naučno je dokazano da su navike u ishrani pivopija znatno manje usklađene s nutricionističkim preporukama od, primera radi, osoba koje češće piju vino. Po toj teoriji pivo “traži” masnu hranu. I zaista, kada pomislimo na pivo ne možemo a da ne poželimo i jednu punu činiju kikirikija, smokija ili čipsa. A o pohovanim specijalitetima i kobajama da i ne govorimo.

Dakle, prekomerno unošenje piva, uz neizbežne grickalice, svakako da pospešuje taloženje masnih naslaga, posebno u predelu stomaka. Ali ako se čarima piva predamo odgovorno i bez dodatnih “suplemenata”, nema ni bojazni da ćemo se pretvoriti u karikaturnu sliku brkajlije sa kriglom piva na otečenom trbuhu.

Za svaki slučaj, za vreme praznika i drugih svetkovina, kada je unos namirnica u naš organizam izvan svakog proseka, gledajte da konzumirate “Light” i “Lager” piva. Ova piva, naime, sadrže upola manje kalorija nego obično pivo.

Da, i to je moguće!

Jedna naučna studija je, želeći da ispita uticaj alkohola na našu telesnu težinu, došla do zapanjujućeg otkrića. Naime, nema nikakve sumnje da se uz preteran unos alkohola inicira preterano nagomilavanje kilograma.

Ali, sa druge strane, ukoliko praktikujemo umerenu konzumaciju alkohola, moguć je, verovali ili ne, suprotan efekat. Drugim rečima, sa jednim do dva piva dnevno naša telesna masa može brže opasti u odnosu na osobe koje ne konzumiraju alkohol. Zajebancija? Ne.

Istraživači iz pomenute studije su utvrdili da se organizmi onih koji umereno piju uspešno adaptiraju na metabolizaciju alkohola. Samim tim, adaptiran organizam vrši bolju i bržu metabolizaciju, čime telo ujedno bolje i brže sagoreva kalorije.

Poenta je samo ostati disciplinovan u količini unosa piva i – voila!

Pa, pre svega, tačno je da pivo poseduje nutritivne vrednosti, zbog čega se često naziva i “tečna hrana”. Ipak, glavni krivac za nagomilavanje kilograma jeste alkohol, naročito kada je u kombinaciji sa većim brojem poručenih krigli.

Pivo otvara apetit, pa treba biti oprezan sa unosom hrane, posebno grickalica, koje u kombinaciji sa pivom potiru svaki osećaj mere i sitosti.

U svim drugim kombinacijama i prilikama, stara dobra pivkana je uvek dobro došla i, šta više, po zdravlje preporučljiva.

Živeli!